Студирао је италијански језик, а глуму је дипломирао на Факултету драмских уметности, на класи проф. Предрага Бајчетића.

Током вишедеценијске каријере одиграо је близу двеста филмских и ТВ улога, у сарадњи са најзначајнијим југословенским редитељима – од Здравка Велимировића, Пурише Ђорђевића, Душана Макавејева, Крста Папића, Лордана Зафрановића, Срђана Карановића, Горана Паскаљевића, Рајка Грлића, Горана Марковића, Срђана Драгојевића, Мирослава Момчиловића, Стевана Филиповића… Ипак, најупечатљивије ликове по којима га памти публика остварио је у филмовима Живка Николића. Остао је незабораван и ушао у филмске антологије као Зељо у Чуду невиђеном, Ђорђе “Жорж” у Лепоти порока, Начелник Максим у трагикомедији У име народа, доктор за љубавне проблеме у филму ‘Чекај ме, ја сигурно нећу доћи, Атифага у филму Нож, Слоба у филму Лепа села лепо горе и инспектор Тртовић у филму Бумеранг.

Остварио је запажене улоге и у позоришту. Играо је на сценама свух београдских позоришта, а у периоду од 1. септембра 1984. до 1. фебруара 1994. био је члан Народног позоришта у Београду. После 25 година се вратио у ово позориште улогом Ахмеда у представи „Хасанагиница”. Ипак, најпознатији је по својим монодрамама, “Рече ми један човек”. “Ћераћемо се још” и “Кад будем млађи”, које изводи по текстовима Матије Бећковића.

Био је ожењен глумицом Марином Кољубајевом